MBabovic

Devojko mala pesmo moga grada  

Dobar vam dan poštovani i meni neshvatljivi ljubitelji bejzbola, i to još Srpskog, pozdravlja vas vaš Milisav Babović. Leto je već uveliko u toku a naš trokružni sistem ligaškog takmičenja se privodi kraju.

Dok Beograd 096/ 333-222 ( nazovi me ,al sam se napalila, bas sam se napalila ) preslišava sve redom, Vojvodina je iskoristila konstituisanje pokrajinske vlade i zauzima drugo mesto, ostali klubovi igraju po sistemu toplo – hladno ili dodjemo na utakmicu – ne dodjemo na utakmicu.

Naše voljene Vojvode posle katastrofalnog početka i Kukolečinih eksperimenata opasnih po život igrača, tima pa i nas publike , polako staju na noge. Verovali ili ne naši momci su vezali 4 pobede za redom. Tačnije te pobede vezali su Pele , Moma i Bora dok su ostali najzaslužniji za poraze i donošenje sveže vode na klupu. Ali nećemo na preskok.

Ovih dana primećeno je da pojedinci naručuju hvalospeve o trenutnim rezultatima našeg voljenog kluba i to od mene, Milisava Babovića. Pogresili ste adresu gospodo, redakcija Kurira je dve ulice niže.

Posle serije poraza od Beograda, Vojvodine pa čak i Zrenjanina zračak nade pojavio se posle pobede nad Spartancima. Ubrzo su Zrenjaninci pali dva puta za redom i moral je bio na visokom nivou. Rutinski odigrane utakmice , bez neke rezultatske neizvesnosti, sa dosta nerviranja ničim izazvanog, veličanja svog učinka…. Ah, naši momci izgledali su kao nekad.

Ono sto će sigurno ostati upamćeno u ovom našem BEZBOLU jeste nedeljna utakmica izmedju Spartanaca i Vojvoda. Utakmica je odigrana u popodnevnom terminu dok su Spartanci morali da igraju i ujutru i to protiv Beograda 96. Utakmica od toga jutra neće imati izveštaj jer je završena toliko brzo da niko nije uspe ni da je vidi. Ostao je samo sablasni rezultat na semaforu 32:0 koji su Vojvode zatekli kada su došli na prazan teren. Svi smo pomislili da će naši momci olako izaći na kraj sa umornim i indisponiranim Spartancima. Avaj, prevarili smo se.

Vojvode umorne i desetkovane od jučerašnje utakmice protiv Zrenjanina došle su u nešto izmenjenom ali kvalitetnom sastavu. Najbitnije je da je plavooka princeza , posle svog kaljenja u Beogradu 96 na njegovoj turneji po Bugarskoj našao vremena da malo igra i za svoj klub.

Dugo nije vidjena ovakva utakmica. Barem ne na ovim prostorima. Dogovor klubova je bio da se igra svega 7 izmena zbog paklenih vremenskih uslova i nagomilanog umora ( o mamurluku da i ne govorimo). Da li zbog kvaliteta bacača ili zbog nekvalitetnih udarača, Arandjelović i Berec su diktirali tempo utakmice radeći šta god požele. Izmene su neverovatnom brzinom završavane a udarači su prvu bazu uspevali da vide tek ponekad i o njoj ispredaju priče i mitove saigračima na klupi. Istini za volju više hitova imali su paganski Grci ali više zbog loše odbrane nego zbog loših pičeva. Ali ni to nije bilo dovoljno za postizanje makar jednog poena. Kako je utakmica odmicala bili smo ponosni na naše momke kada god bi bez poena izlazili iz izmene i besneli na njih kada bi ostajali jalovi u napadu. Ali i nervoza je rasla jer se kraj bližio a svaka greška bi se skupo platila. U 6. izmeni drama. Pune baze , jedan aut i neko na palici ( stvarno pojma nemam kako se pola tima Sparte zove). Kukoleča komanduje INFILD IN, brani se poen. A kakav nam je infild bio samo smo molili Boga da ga Bokac ne brani, ili Bora ili Moma…. Srećom Berec je problem rešio na kući i već se lakse disalo. Ali samo do sledeće izmene i pri tom ne mislim na vrućinu ili opojne mirise Pančevačke rafinerije.

Vec u sledećoj , poslednjoj izmeni Arandjelović je pokušao da ukrade treću bazu, Marko (jedan od mnogobrojnih u našem timu) povikao je DRŽ’TE LOPOVA bacio loptu ka Bokcu koji je nije ni čuo ni video samo se elegantno odbranio od nje dok je Arandjelović trčao ka Pobedi . I kao u najboljim danima, niodkuda se pojavio Kukoleča pokupio odbijenu loptu i bacio ka plejtu. AUT!!!! Prelepo, zaista prelepo i dugo nevidjeno. Kako to obično biva , Spartanci su kažnjeni vec u sledećem napadu i Vojvode su pobedile sa 1:0.

Bas ono sto je trebalo nasem timu, malo mucenja i malo srece. Ono sto je cinjenica jeste da nasi momci pobedjuju posle dugo vremena. I napredak je kod nekih vidljiv vise nego ranije, ali ne volim slusati price o pobednickom nizu. Boze kao da je Del boj na terenu. Treninzi su i dalje slabije poseceni od konceata Beogradske filharmonije a vi se busate u pleca. To meni nije resenje. Lepo je videti da se konacno stvara disciplina na terenu i sve pohvale treneru na tome ali ima jos puno da se radi.Ceka vas utakmica sa Beogradom a da li ce ledeno plav pogled sa brda biti dovoljan….sumnjam. treninzi su vama potrebni gospodo moja. I kao da ste poceli zaboravljati da nema mesta reci JA u reci TIM. Ne zboravite da pojedinacni ego nikada ovom timu nije doneo nista dobro.

Idemo napred, dolazi nam Beograd koga valja pobediti i time nagovestiti miholjsko leto koje ce pripasti Vojvodama. Vas Milisav je tu, gleda vas i bodri ali nemojte misliti da ce vam uvek reci ono sto zelite da cujete, to ne bi bio Milisav. Reci ce vam ono sto treba da cujete.

SVI NA ADU, BUDI VOJVODA  OVOGA LETA TO JE IN!!!

SREĆNU PRINOVU PORODICI NIKOLIĆ ŽELE SVI KOJI VOLE OVAJ KLUB! NEKA JE SIN ŽIV I ZDRAV I NEKA MU CRNCI ZAVIDE!

2 Responses to “Devojko mala pesmo moga grada”

  1. bokac says:

    hahahahhahah, lepo,lepo 🙂 😀

  2. Alen says:

    plavooka princeza.
    Ne prastas Mili.

    Cestitke Marku!

    NAPRED SPARTAK! 🙂

Leave a Reply