Manuel navijao za Vojvode!
Posle nekoliko nedelja iživljavanja interligaških timova nad Vojvodama što u Beogradu što po drugim gradovima ex SFRJ došao je I poslednji protivnik Zagreb. Izredjaše se na nama do tad I Split I Karlovac I Varaždin pa čak I Beograd 96 (prva ljubav zaborava nema). Jedine dve pobede naši momci zabeležili su protiv Spartanaca koji su skrhani tim porazom demonstrativno napustili Interligu priznajući da im tamo trenutno nije mesto (nije baš da nama jeste ali ajde). Da ne spominjemo svima nam dragu Vojvodinu koja nas je preslišala sa 10 razlike….Rekoh da ne spominjemo !
Vreme je bilo da počne vrištanje po terenu. Svi sastojci su bili tu. Osnovna sirovina (katastrofalna igra i rezultati) – TU; Primese (naporan raspored, nezadovoljstvo statusom u timu, zadrtost igrača) – TU, Voda ( u obliku kiše koja je padala svakog vikenda ) – TU. Vreme nastanka ove hemijske reakcije zavisilo je od reagenasa ( Dača).
Zagreb je došao u punom sastavu želeći da sa dve pobede osigura final four protiv poslednje plasiranih Vojvoda. Sa druge strane i u našoj četi već odavno zvoni na uzbunu (ali mi ipak imamo čvrst san) jer obraz treba spasavati. Veliko pojačanje u vidu našeg Adrijana govorilo je koliko Vojvode žele ove pobede.
U subotu je vidjena dobra utakmica. Posle početnih erora zbog kojih su Vojvode primile 4-5 poena naši momci su se stabilizovali.Dača je Zagrebčanima pleo sombrere,trčalo se i bacalo za svaku loptu. Stvarno angažovanje na nivou šampiona. Palica nije baš radila kako treba te su poeni uzimani mnogo teže od planiranog. I dalje stoji ta priča da od druge do sedme izmene Vojvode mogu da pariraju svakoj ekipi,nažalost od 1973. uvedeno je i to famozno pravilo da u konačan rezultat ulaze I prva kao I osma I deveta izmena. Utakmica je izgubljena (ponovo) ali se ne može reći da je moral bio poljuljan (zaboga, kako zaljuljati srušeni most?). Objektivno dobra igra naših momaka ali nedovoljno za pobedu.
U nedelju posle sinoćnjeg finala Lige šampiona ( Inter pobedio) obe ekipe su na teren došle sa malim zakašnjenjem, svi osim Bereca koji je došao sa Velikim zakašnjenjem (Bobija i da ne spominjemo).
Na zagrevanju proradio je nas “reagens”! Vrištalo se u desnom autfildu ko na ostavinskoj raspravi, svako je rekao šta je hteo i mislio, prozivana je uprava,oglasio se i sindikat igrača, menadžeri, roditelji, beogradski muftija….Policija je morala da reaguje sa dva helikoptera koja su nadletala Adu preteći da Vojvode rasteraju suzavcem i gumenim mecima. Zahvaljujući prisebnosti ministra Dačića sve se stišalo bez ljudskih i životinjskih žrtava, bez ikakvog zaključka naravno, rodbina se razišla i utakmica je mogla da počne.
Kad smo videli Bereca na brdu svi su pomislili VALJDA ĆE BITI GOTOVO U 5 IZMENA, ali nas je večiti talenat srpskog bejzbola oštro demantovao bacajući sjajnih 5 izmena. Bravo Berec! Zagreb je uzeo samo dva poena da bi Naš Tankosić hitčinom kroz uši njihove treće baze pokrenuo makljažu zagrebačkog pičera i Vojvode dolaze u vodjstvo 5-2. Moma zatim menja Bereca uvodi Daču kome je trebalo malo vremena da postigne radnu temperaturu, za to vreme Zagreb izjednačuje na 5-5. Drama. Konačno se i našim momcima sreća osmehnula pa se na eror treće baze zaradio i šesti poen. Zagreb u poslednjem napadu pokušava sve što mu padne na pamet, bantuje, krade baze, skakuće po terenu da bi na dva auta odigrao skviz bant, Berec pokupio loptu a Grof od treće baze obilaznicom oko Beograda preko Ostružnice i Žarkova stigao do poena. Sudija (od milošte zvani Zlikovac) u tom trenutku svira aut zbog nepropisnog preticanja kečera i naravno opet haos. Čitava ekipa Zagreba okupila se oko sudca pokušavajući da ga ubedi da promeni svoju odluku. Momčilo se u tim trenucima oslanja na svoje poznavanje engleskog jezika i veštinu prevodjenja prilikom tumačenja bejzbol pravila svima prisutnima. Posle žučne rasprave i natezanja Momčilo pobedonosno diže ruke (poput Duleta Vujoševića u Zagrebu protiv Cibone) i daje znak da slavlje može da počne.
U čast ove pobede koja doduše nije imala ama baš nikakav značaj za plasman naših momaka na tabeli (tj. držimo fenjer pa ga držimo) i u čast bogova bejzbola žrtvovan je jedan vo koji je pritom okrenut na ražnju uz ringišpil i šećernu vunu.
Još jedna Interliga je gotova, nije bilo baš sjajno ali se stiče neophodno iskustvo za jake utakmice kojih će biti sve više. Sledeća na redu je Belgija i playoff Srpske lige koja je možda najneizvesnija do sada.
Članak posvećen našem Marku Rumenom Nikoliću kojem želimo srećno stupanje u bračnu zajednicu I da ga sreća u zivotu prati!!!
E ovo je jedan od najsmesnijih textova koje sam ikad procitao – Milisav se vratio posle duzeg vremena na velika vrata!
Milisave, ako ovako nastaviš ode i ti u Spartance!
hahahaha koliko bre berec lazes na ovom snimku pa gori si od splicana hahahahah
a snimi momu sto mase pravilima hahahahah vrh,vrh
Molim lepo! Bio sam na travi i loptica mi je bila u rukavici….. ili mozda nije…..ma jeste…
I bacao sam 6 inn!! Iimao 4 h,2ER,3bb,7 SO. 😛
a i bacio 1000001 pich hahahahha ma bio si nam zvezda vodilja 🙂
Loptica ti nije bila u rukavici Berec,malo tu kleveces,ali je bio regularan aut jer je igrac Zagreba otisao van dozvoljenog dela terena za trcanje,toliko od mene…
hm……mudro zbori ko god da je ali cu se ja zakleti da je berecu loptica bila u rukavici cisto u inat ostalima
@bokac 121 59 b 62 s
@bokac u rukavici tunje, u rukavici….
J cu jedino reci da je jedini WIN u INTERLIGI
MMMMOOOOOOJJJJJJ ahahahahahahah 🙂